Analiza mogućnosti razvoja zajedničkih projekata i servisi za podršku pojedinačnim idejama u sektoru Kreativne industrije grada Prijedora

Značaj kreativnosti i kreativne industrije za ekonomski razvoj, naročito na regionalnom i lokalnom nivou, pokazuje podatak da kreativne industrije čine sedam posto svetske ekonomije i ostvaruju dobit od tri triliona evra čime su najbrže rastući sektor unutar globalne ekonomije.

Kada govorimo o zemljama u okruženju prema podacima Privredne komore Srbije doprinos kreativnih industrija u Srbiji je značajan i njihovo učešće u BDP je 3,1 % sa 2,6% učestuje u ukupnoj zaposlenosti i zapošljava oko 58.000 radnika, dok prema podacima platforme «Kreativna Hrvatska» koju čine Hrvatski klaster konkurentnosti kreativnih i kulturnih industrija i Hrvatsko udruženje poslodavaca doprinos kreativnih industrija čini 2,3% hrvatskog BDP-a i zapošljava 42.000 radnika. Značajan je podatak da su ovi indikatori u porastu svake godine te da u obe zemlje ove industrije imaju veću produktivnost i bolje su podnele ekonomsku krizu u odnosu na ostatak privrede.

U Republici Srpskoj/BiH ne postoji detaljna analiza koje izdvojeno obrađuju segmente ove industrije. Interesantan je podatak prema saopštenju Poreske uprave da u Republici Srpskoj je u poslednje vreme primetan trend povećanja broja fizičkih lica koja ostvaruju prihode iz inostranstva, prevashodno na način da u Srpskoj obavljaju određene IT usluge, odnosno da vrše takozvani udaljeni rad za poslodavca u inostranstvu. Iz tog razloga, Poreska uprava Republike Srpske je uvela obaveznu prijavu ovih prihoda po poreskoj stopi od 10% na osnovicu koju čini naplaćeni prihod tog fizičkog lica.

Kada govorimo o kreativnoj industriji najbliži smo da posmatramo britanski DCSM model klasifikacije koji se zasniva na delatnostima koje zahtijevaju kreativnost, vještine i talenat, a imaju potencijal za rast i stvaranje radnih mesta. Prema ovom modelu posmatramo Oglašavanje, Arhitekturu, Umetnost i tržište antikvitetima, Zanati, Dizajn, Moda, Filmska i video industrija, Muzika, Izvedbene umetnosti, Izdavaštvo, Softver, Radio i televizija i Video i računarske igre.

Sa aspekta ekonomskoj razvoja gradova, kreativna industrija poslednjih godina je postala jako popularan smer razvoja. Mnogi gradovi kreativnu industriju koriste kao alat za podsticanje privrednog razvoja, postizanje veće vidljivosti u širem okruženju, a posebno u sinergiji sa turizmom. Kreativna industrija je sa druge strane sastavni deo svakog proizvoda ili usluge koja izlazi na tržište i dolazi do kupca, što pokazuje da je rad kreativaca prisutan u 99 % svih proizvoda ili usluga na tržištu.

Ako posmatramo Integralnu strategiju razvoja grada Prijedora za periodu od 2014-2024. godina, kao ključnog razvojnog dokumenta, možemo da vidimo da kreativna industrija u periodu pisanja strategije nije obrađena kao posebna grana industrije niti su definisani razvojni projekti koji se striktno odnose na nju. Imajući u vidu ovu činjenicu, želimo da uvežemo kreativnu zajednicu grada Prijedora, tako da kroz buduću izgrađenu infrastrukturu u Poslovnom centru Prijedor počnu da predlažu sistemske promene i sarađuju na ekonomskim osnovama. Verujemo da su potencijali kreativne industrije u gradu Prijedoru veliki, da ih treba uvezivati sa jedne strane sa tradicionalnim industrijama poput drvoprerade i metaloprerade, a sa druge strane ojačati kapacitete za korišćenje poslova putem interneta i dostupnih informacionih sistema. Poslovi na internetu su jedan ogroman potencijal, na kome uz pravilan rad i razvoj ljudskih resurasa u gradu Prijedoru, možemo postati partneri ozbiljnim igračima na tržištu. Vrijednost urađenih poslova preko ovih sistema prelazi više od nekoliko milijardi eura godišnje. Današnji svet rada obeležava sve veći broj poslova putem interneta. U SAD-u je jedna od tri osobe zaposlena na taj način, što je više od 42 miliona ljudi.

Da bi smo na najefikasniji način pokrenuli servise u sektoru kreativne industrije želimo da aktivno uključimo što veći broj predstavnika kreativne zajednice grada Prijedora u process donošenja odluka od zajedničkog interesa.

Anketirali smo 22 predstavnika sektora kreativne industrije. Dobijeni rezultati analize su nam ulazni parametri za  organizaciju  sastanka u cilju uspostavljanja intezivnije saradnje, servisa i funkcionisanja kreativne zajednice u gradu Prijedoru.

Statistički podaci dobijeni iz ankete  pokazuju sledeće:

Sektor Kreativne industrije u kojem su ispitianici aktivni

  • ARHIKTEKTURA
  • AUDIO-VIZUELNA UMETNOST
  • BAŠTINA (muzeji, bibiloteka, arhivi)
  • SOFTVER
  • DIZAJN (modni dizajn, grafički dizajn, dizajn interijera, produkt dizajn)
  • MUZIKA
  • MEDIJI (TV, radio, štampani mediji i web)
  • OGLAŠAVANJE I TRŽIŠNE KOMUNIKACIJE
  • PRIMENJENA UMETNOSTI ( tekstil, staklo, keramika, nakit i druge p. umetnosti i zanati)
  • KOMPJUTERSKE IGRE, NOVI MEDIJI
  • VIZUELNE UMETNOSTI (slikarstvo, kiparstvo, grafika, fotografija, novi mediji)

Godine iskustva u sektoru:

  • 3.5-4.5
  • 4.5-6
  • 6-7,5
  • 4
  • 7.5-9
  • 9-10,5

Na skali od 0-5 koliko bi ste koristili neki od novokreiranih servisa Agencije PREDA/prosek:

  • Coworking prostor po benificiranim uslovima u periodu razvoja
  • Inkubacija poslovnih ideja
  • Izrada poslovnog modela za preduzetničke ideje
  • Marketing potencijala i proizvoda
  • Studio za dizajn sa 3D skenerom i 3D printerom
  • Studio za video montažu i produkciju
  • Pomoć pri apliciranju za dostupne programe podrške
  • Pomoć pri pronalaženju i administriranju freelace poslova preko IT sistema
  • Pomoć pri kreiranju profila na IT freelance profilima

Da li bi ste koristili Coworking i/ili inkubacioni pojedinačni prostor u Poslovnom centru Prijedor (%):

  • Da, ukoliko je besplatan u prvoj godini razvoja
  • Ako je cena definisana po fazama boravka u prostoru
  • Da, ako je cena zadovoljavajuća i imam mogućnost korišćenja drugih servisa i opreme
  • Ne
  • Ostalo

Koje bi po Vama trebalo da budu glavne aktivnosti okupljene kreativne zajednice grada Prijedora ? (%)

  • Zagovaranje kod donosioca odluka novih programa finansiranja projekata u sektoru Kreativne industrije
  • Priprema i realizacija zajedničkih projekata od interesa za zajednicu
  • Nabavka opreme i infrastrukture za potrebe zajednice
  • Organizacija manifestacija od interesa članova zajednice
  • Zajednička promocija
  • Formiranje zajedničkih proizvoda i izlazak na tržište
  • Zajednički nastup na konkursima / freelance IS
  • Umrežavanje sa sličnim zajednicama u regionu i svetu
  • COWORKING ( po specijalnim uslovima u razvojnom periodu)
  • Zajednička administracija i menadžment freelance poslova
  • Pojedinačni interesi svakog člana zajednice
  • Formiranje start up preduzeća

Da li ste zainteresovani za realizaciju zajedničih projekata kroz uspostavljanje kreativne zajednice grada Prijedora?

  • Da
  • Ne

Da li ste kao pojedinac spremni da aktivno uzmete učešće u kreiranju i funkcionisanju zajednice? (%)

  • Da
  • Ne
  • Zavisi od uslova

Da li prepoznajete Agenciju PREDA kao partnera u kreiranju kreativne zajednice? (%)

  • Da
  • Ne
  • Nemam dovoljno informacija

Na koji način vidite rad i razvoj moguće okupljene kreativne zajednice grada Prijedora? (%)

  • Kao neformalnu grupu koja je krajnji korisnik razvojnih projekata
  • Kao neformalnu grupu koja definiše probleme i rešenja za razvojne projekte
  • Kao formalnu zajednicu ( udruženje ili start up)
  • Ništa od ponuđenog
  • Ostalo